Selo na kraju sveta: Tu vlada mrak i samoća

0
138

U grenlandskom Niakornatu svakog jutra jedan muškarac skuplja kante pune fekalija svojih komšija, koje tovari u kolica i odnosi na deponiju predviđenu za to.

Tu vlada mrak i samoća.

On to radi zato što malo selo nema sopstvenu kanalizaciju.

Zapravo, njegova infrastruktura je toliko minimalistička da stanovnici koji putuju na posao to rade helikopterom Hui, čiji vlasnik ima ugovor s vladom za obavljanje tog posla, dok brod s namirnicama povremeno dostavlja robu.

Jedini tinejdžer u gradu zabavlja se na Google Earth-u “, sluša grenlandski rep i razmišlja o samoubistvu, dok iz dosade rezbari tupilaqse (tradicionalne drvene razbarije čudovišta kojima su se nekada služili šamani).

Jedini tinejdžer u gradu, Lars, nije naročito zainteresovan za održavanje tradicije. Neki za njegov nemir okrivljuju internet koji ga je zaveo svim onim što ne može da ima na ostrvu.

Svih 59 Inuit stanovnika (kako sami sebe nazivaju Eskimi) prolaze kroz mesece beskonačnog mraka, a potom i neprekidnog dana. Toliko su izolovani od sveta da je lako pomisliti kako im je život relativno jednostavan. Međutim, modernost, sa svim svojim propratnim problemima, polako ih sustiže. Socio-ekonomski problemi koji pogađaju Grenland u celini, poput visoke nezaposlenosti i stope samoubistva mladih ljudi – imaju ogroman uticaj na život.

U međuvremenu, klimatske promene nisu mit za stanovnike Niakornata već realnost u kojoj žive – ledeni pokrivač Grenlanda se topi, a to direktno utiče na njihov način lova, kao i životnog stila. Ono što će se dogoditi svetu, prvo će se dogoditi na Arktiku, staro je verovanje koje se mnogo puta pokazalo tačnim.

Sara Gavron i Dejvid Kacnelson napravili su dokumentarac koji verno prikazuje sukob novog i starog, kao i borbu s klimatskim promenama.

“Jedan od najvećih udaraca Niakornatu bilo je zatvaranje riblje fabrike, ključne za život ljudi. Državni podsticaji omogućuju tim selima da žive, jer je održavanje uslova užasno skupo. Međutim, ako im populacija padne, sredstva se ukidaju. To je začarani krug”, kaže redateljka dokumentarca Sara Gavron koja objašnjava kako taj novac stiže od danske vlade.

Niakornat je 2009. pogodio i evropski zakon o zabrani trgovanja proizvodima od foka.

Pitanje “srođivanja”

U dokumentarcu je prikazan turista koji s broda za posetu dobacuje komentar kako je većina stanovnika plod tzv. inbreedinga ili “srođivanja”, odnosno mešanja rođaka što dovodi do značajne genetske povezanosti, ali i anomalija. To je pitanje koje “ljudi sa strane” često postavljaju, budući da je Niakornat tako mala zajednica. Istina je kako u njemu postoje dve velike porodice i nekoliko ekstra ljudi koji nisu rođaci, a kod upoznavanja potencijalnih partnera obično se odlazi u druga mesta.Na primer , za spominjanog tinejdžera Larsa to je problem – on mora da pređe dalek put kako bi upoznao devojku.

Pogled u istoriju Grenlanda, koji je zapravo arktičko ostrvo koji se geografski nalazi u Americi ali politički i istorijski je vezaniji za Evropu, dom je i najvećeg nacionalnog parka na svetu. Oko 81 odsto površine je prekrivena ledom. Skoro svi stanovnici žive u fjordovima na jugozapadu ostrva, koje ima blažu klimu.

Većina Grenlanđana su mešavina skandinavskog naroda i Kalalita (Inuit), i govore grenlandski jezik kao materinji. Grenlandski jezik govori oko 50.000 ljudi, koji se nalazi u grupi eskimsko-aleutskih jezika. Manjina danskih migranata bez inuitskog porekla govori danski kao prvi jezik. Oba jezika su službena.

Grenland je bio pod Norveškom upravom od 11. veka pa do 1814., kada je vlast data Danskoj, iako su Danska i Norveška bile u personalnoj uniji vekovima. Grenland je postao sastavni deo Danske 1953. Lokalnu autonomiju su dobili u danskom parlamentu (Folketing) 1. maja 1979. 2008. godine Grenlanđani su izglasali prenos više nadležnosti na lokalnu vladu, što je stupilo na snagu 21. juna 2009. Danska središnja vlada nadležna je samo za spoljašnju politiku, sigurnost i finansijsku politiku. Grenlandski glasači su referendumom 1985. godine napustili Evropsku ekonomsku zajednicu (današnju Evropsku Uniju).

Izvor: EXPRESS.HR

POSTAVI ODGOVOR